olovka piše dok srce diktira...

neke stvari nmg da razumem... pitam se shta sam Bogu kad skrivila da ovako najebem... prvo porodica... deka mi je ozbiljno bolestan.... ide na hemo terapije... nadam se da tje da se izvuche, ali je u opasnoj situaciji... a onda, ako krenem o ljubavi bojim se da tju se rasplakati... nznm.... chas vrutje chas hladno... dokle vishe ovako... boli brate, boli kao zhiva rana.... Božić je... svo su veseli... samo mene dusha boli.... spava mi se... boli me glava... u selu sm... tastura i ja, sami.... jedino se sretjno osetjam kada chuvam malog batu.... i opet nije to to.... treba otitji kutji i sresti ga na ulici.... zashto je bahs on prvi komshija moje drugarice.... shta se ovde zaboga edshava... zashto je tolika kukavica da nikada nishta ne mozhe u lice da mi kazhe.... zashto je meni jezik brzhi od pamet... zashto ne umem da sakrijem osetjanja... dolkle ovako... nemogu vishe.... stvarno ne mogu.... BOLI... TAKO PROKLETO BOLI!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!111 WOLIM GA!!!!!!!!!!!!!