Pishemo nashu naj love story...

i tako mokri dosli smo do moje zgrade, tu me je opet poljubio za kraj....

...kada sam stigla kuci, osecala sam se kao da lebdim, bila sam na sedmom nebu, nisam razmisljala ni o cemu osim o njemu...

U toku narednih mjesec dana vidjeli smo se dosta puta, i uvjek je bilo carobno kao prvi put...

Ali posle nekog vremena ta ljubav se polako gasila, smanjivala, gotovo nestala.....

onda mi je jednog dana stigla poruka: izvini, ja ne mogu vise ovako, moram da raskinem, zao mi je....

Nisam mogla da werujem! Tog dana sam plakala kao kisna godina! Bila sam swesna da se nasaljubav polako gasila, ali nisam znala da ce se ovako zawrsiti...

Sada, mjesec dana nakon tog raskida ja sam idalje ucveljena, a on je nashao drugu i stalno je sheta po gradu ako trofej....

... proklinjem svaki put onaj dan kada smo se prvi put poljubili... ne verujem... govorio mi je da me voli, da sam jedina, njegova princeza... a onda, me nonšalanto otkači preko sms-a... ma proklet bio dan kada sam ga upoznala!!!

proshlo je wec pola godine od nasheg raskida,a ja ga josh wolim...osecam se...

uzhasno... moram da ga prebolim i da nadjem drugog, ali nije to toliko lako, owaj kreten je wecj 5 cura imao za pola godine....

ne razumem... kako može... ipak... tog dana me je srce odvelo u park... sela sam na našu klupu i zaplakala kada sam videla Goran + Ana = zauvek... još uvek je stajalo tu... preškrabala sam ga markerom... i i dalje nepomično sedela i plakala

moram da prestanem da ochajawam, ljeto je, ljeti se stalno ponowo zaljubim, samo moram da prestanem da mislim na njega.....

... pokušavam ali ne ide... puštam moju omiljenu pesmu od vampira: san letnje noći... slušam je... stihovi

Prosle noci sam bio sam,
pa sam krenuo u setnju kroz park.
Kod poslednje klupe u parku
cuo sam je kako place u mraku.
I rekoh joj hajde podji sa mnom ti,
slatka devojcice.
Zaboravi na proslost i lose sne,
podji sa mnom ti i dacu ti sve.
Sa neba se mesec smesio,
oci su sve govorile.
Dok sam je nezno ljubio
suze su joj nestale
i rekoh joj hajde podji sa mnom ti,
slatka devojcice.
Zaboravi na proslost i lose sne
Podji sa mnom i dacu ti sve.

su me sledili... nisam znala da li je ovo java ili san... sedela sam na klupi pognute glave... pogledala i ispred sebe videla preslatkog plavokog plavušana... blago sam se nasmešila... bilo je kao u pesmi... seo je pored mene i pogledao me svojim plavetnim očima... "suze ti ne stoje lepo... osmeh je bolji..." rekao je...

bila je to ljubav na prvi pogled.... Pitao me je kako se zovem i tu smo pocheli neshto da prichamo, totalno neobawezno, e onda je on mene poljubio, nisam se odmakla, a u tom trenutku naishao je ON i vidio mene na ''nashoj'' klupi sa drugim......

prišao je i povikao "Ana, kako možeš? JEsi li ti normalna??? Naša klupa, hej naša klupa..." Ustala sam, lagano mu prišla, svojim najnevinijm osmehom, i zalepila mu takav šamar da je pao na zemlju... onda se okrenuo i otišao... Plavooki me je začudjeno pogledao i pitao: "ja neću dobiti batine, zar ne?" ://:

''Ako ne uradish ono shto je on necjesh sigurno, ali ja znam da ti nisi kao on'' rekla sam... Otishli smo da proshetamo, i pogodite shta? Opet je pochela kisha, trchali smo do autobudske stanice, jedino nam je to mjesto bilo blizu da bi se sakrili...Sjedili smo i chekali da kisha stane...

... vreme je stalo za nas dvoje... bus nam je pobegao...

Krenuli smo pjeshke po kishi... Wishe mi nishta nije bilo wazhno osim toga da sam se zaljubila.....

ipak... kada je krenuo da me poljubi... izmakla sam se.. nisam ponovo želela da osetim onu bol... postala sam imuna na ljubav.. ali... on.. nije odustao tako lako...

bio je uporan i ipak me je poljubio... usjetila sam se fantasticno, ali ne smijem mnogo da se zanosim... Necu da zawrsim kao i uwijek

... pitala sam ga "Jesi li i ti jedan od onih koji govore da su drugačiji i bolji od drugih, a prava istina je..."... pogledao me je svojim plavim očima, i rekao, ti proceni...

...Shwatila sam da sam se zaljubila u njega ali ipak nisam mogla da....

...mu werujem potpuno, neshto u meni mi je goworilo drugachije...

... izvinila sam se... rekla zbogom, oprosti i ne mrzi me molim te... osećam da nešto nije u redu... sve ovo mi je veoma... izvini... okrenula se i otišla... nikada više ga nisam čula... pre par dana sam čula da pričaju kako je on zbog neke devojke koja ga je ostavila počeo da pije i upropastio se sa svega 15 godina... znala sam da moram da ga pronadjem što pre.!

trazila sam ga,i kad sam ga napokon nasla rekao mi je da....