Jos jedan u nizu...

Wolim, te zhivote, obozhavam te majke mi... Upoznala sam J i M iz bataljona veceras na rodjusu kod tjofija... Shto je bilo extra... Jaksa i ja smo se celo vece zezali, zezalio su nas da smo par i da se ne muvamo na rodjusu... Milosh mi je isto presladak... I sa njim je bilo super... Prelepo je vece bilo... Tako sam zbrkana svo vece... Obojica treniraju s Tjot\fijem basket, obojica su slatki i medeni... njam... koja sam lujka i sama se sebi cudim... lol... idem da uzivam, bash mi lep dan... Volim te zivote, obozavam te... volim samu sebe - koliko dugoi to nisam rekla...

Nocas oka nisam sklopila misleci na onu dvojicu... Sanjala sam jako chudan san u kome su bili i oni i moj drug, i onaj Milosh ( od pre ) kako su se svi pomeshali tu Bog ne bi znao a kamoli ja... lol... Bila sam na takmichenju... Nisam ushla ni u prva tri... Ma dobro, jeste mi malo krivo shto nisam pobedila ali me nervira shto je proshla ona krava shto stvarno nema pojma, jebala je torta i dobrica eric... al ajd sad, sta je tu je... konacno, konacno sam dobila kredu... bash lep dan... ajme sutra moram na previjanje i u selo na 9 dana... umretju... jooooooooooj... otju bre u grad ko sav normalan svet... jedino sto mi je gore ono malo cvrle pa tju i da izdrzhim nekako... ali on tje da me ugnjavi... shta mi je tu mi je... ni tati se ne ide... mozhda uspemo da klisnemo neki dan pre... :twisted:

Ja stvarno ne znam sta se samnom desava.... evo sad sam se vratila iz grada, i stize mi poruka od nekog decka... e ja sam decko kom se mnogo svidja, ti danas nisi bila u skoliu... bla bla trutj trutj... navodno je iz Jowaka i osmi je razred... jbt opet me neko drka sto posto... jebacu im sunce...a ako stvarno jeste decko, sta onda.... aaaaaaaaaaaaa. a ja moram u jebeno selo e NECU, NECU, NECU

O boze, znala sam... To je bio Braco... smesan je... nego, sinoc sam cim milosha plawookog, i on je poslao poruku ko je to vise... jbg-a nisam nish odg... ne znam shta...

auuuuuuu... nisam verovala... kupovina stana, placa ili gotove kuće mi se oduvek činila nerealnom za uslove i finansije pod kojima živim... ali... ipak... ovo postaje sve ozbiljnije, ma koliko meni bilo teško da poverujem u to... dakle, izgleda da ćemo u skorije vreme kupiti neku kuću, plac ili stan... mislim da će to pre biti kuća... ma uostalom nije ni važno, samo da već jednom dobijemo svj krov nad glavom i da ne plaćamo više stanarinu... jedini problem sa kojim ne znam kako ću uspeti da se izborim je preseljenje van centra... jedna opcija je r***** koja je udaljena od centra oko pola sata, a druga malo dalje odavde... sve jedno, neće biti kao sad... mada kad pogledam da postoji mogućnost da imam samo svoju sobu to i nije tako loše... rekla sam mami i tati, da školu neću promeniti sve i da odem u neku selendru ili bogu iza nogu, pa makar pešačila ili išla busom svaki dan... videćemo... biće lepo.. nadam se... meni sve ovo i dalje deluje nerealno, ali oni su se ozbiljno zagrejali za to... milina... ://: